Šta je Rotary

Prvi Rotary klub je osnovan 23. februara 1905. godine, a njegov začetnik je Pol Haris, koji je 1910. godine postao prvi predsednik svetske organizacije Rotary International. Danas postoji više od 33000 klubova sa više od 1,2 miliona članova – Rotarijanaca, i svi oni su volonteri koji rade na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou u borbi protiv gladi, borbi za poboljšanje zdravlja, obrazovanja i obuke za posao, i  mnoge druge aktivnosti. Ova organizacija je osnovana u cilju podsticanja visokih etičkih standarda u svim sferama života i unapređenja dobre volje i mira u svetu, kao i u cilju pružanja humanitarne pomoći. Sledeći  moto “Service above self” (“Služenje iznad sebe”), članovi Rotary Kluba imaju želju da služe zajednici za dobrobit svih građana i opšti  interes, uz pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija.

rotary_International

Jedan od najpriznatijih i najviše pominjanih iskaza poslovne etike je Test četiri pitanja, koji je 1932. godine sastavio Rotarijanac Herbert Dž. Tejlor. Ovaj etički kod je postao glavni vodič u odnosima sa  dobavljačima i kupcima, a nastao je kada je Herbert dobio zadatak da spasi kompaniju kojoj je pretio bankrot. Prihvaćen u Rotariju 1943. godine, test je preveden na više od stotinu jezika i za stvar koju  kažemo ili uradimo, on postavlja četiri pitanja:

1. Da li je to ISTINA?
2. Da li je to PRAVEDNO za sve učesnike?
3. Da li to doprinosi izgradnji DOBRE VOLJE i BOLJIH PRIJATELJSTAVA?
4. Da li će to DONETI DOBRO svim učesnicima?

Prvi Rotary klub na našim prostorima je osnovan 14. oktobra 1928. godine u  Beogradu, a 4. marta 1929. godine klub je podneo prijavu za članstvo u Rotary International, a na Vidovdan 28. juna 1929. godine održana je  proslava Rotary kluba Beograd zajedno sa Rotary klubom Zagreb, kada su ova dva kluba zvanično primljena u Rotary International.

Kako se bližio II svetski rat, klub je delovao u sve nepovoljnijim  okolnostima, da bi se prodorom fašizma, u nekim delovima Evrope, osećala  čak i odbojnost prema ovom pokretu. Rat, koji se velikom brzinom širio, učinio je da Rotary klubovi počnu da stagniraju i da se naposletku u  potpunosti gase. Pred sam početak II svetskog rata u Jugoslaviji sve aktivnosti kluba su potpuno zamrle.

Posle rata, u zemljama socijalizma i Jugoslaviji rad Rotary klubova nije odmah bio obnovljen. Tek 1989. godine započinju aktivnosti oko ponovnog osnivanja Rotary pokreta. Odlukom direktora Rotary Internationala od 8. maja 1992. godine, ponovo je osnovan Rotary klub Beograd, koji je imao 29 članova. Na osnivanje novih Rotary klubova u SR Jugoslaviji moralo se čekati zbog sankcija koje su uvedene 30. maja iste godine od strane UN-a. Tek 24. februara 1995. godine u Rotary International su primljeni Rotary klub Beograd-Zemun i Rotary klub Novi Sad, a 1996. godine i Rotary klub Niš i Rotary klub Beograd-Singidunum. Nakon toga, osnovani su klubovi u Valjevu, Leskovcu, Kragujevcu, Subotici, Kikindi i mnogim  drugim gradovima.